Фотоелектрични сензор или фотоелектрично око је уређај који користи емитер светлости (обично инфрацрвени) и фотоелектрични пријемник за проналажење удаљености, одсуства или присуства објекта. Углавном се користе у индустријској производњи. Постоје три различита корисна типа: супротни (кроз сноп), ретрорефлективни и сензор близине (расејање).
Врсте
Самостални фотоелектрични сензори укључују оптичке уређаје и електронске уређаје. Потребно му је само напајање. Сензор врши сопствену модулацију, демодулацију, појачање и пребацивање излаза. Неки независни сензори пружају опције као што су уграђени контролни тајмери или бројачи. Због технолошког напретка, самостални фотоелектрични сензори постају све мањи и мањи.
Даљински фотоелектрични сензор који се користи за даљинску детекцију садржи само оптичке компоненте сензора. Улазна, појачала и излазна склопна кола се налазе на другом месту, обично у контролној табли. То чини сам сензор веома малим. Поред тога, сензорски контролери су лакши за коришћење јер могу бити већи.
Када је простор ограничен или је окружење превише сурово, чак и за удаљене сензоре, могу се користити оптичка влакна. Оптичко влакно је пасивни механички сензорски елемент. Могу се користити са даљинским или самосталним сензорима. Они немају струјна кола и покретне делове и могу безбедно да уносе и излазе светлост у тешким окружењима.